Branko Ve POLJANSKI: U tebe su divne oči Lucija

Preko slomljenih prečnika
U krugu života naših
Danas sam preskočio sve
Osetih ludu i tvrdu ovu zemlju
Na kojoj igram od bezumnih jutara
Do suludih večeri
Podignem oči: tražim neko ljudsko lice
Iskrivi se moj ponosni lik
Sagnem glavu i mislim
Revo
Revo
Revo
U tebe su divne oči Lucija
Za početak ni svrševak neznam
Kada će popucati rubovi horizonta
Makar jednim okom zavirićemo u pakao barikada
O divni moji dani dečaštva
Kada mi je jedini tiranin bio moj otac
I majka moja
Bandere pod prozorima u noćima bruje
Časovnik u ruci mojoj pred ogledalom
Otkriva moju budućnost.
Zar ni svoje drage neću zagrliti nožem pod levu sisu
Da joj vidim srce kojim ona vole
Mene krvavoga proletera.

Branko Ve POLJANSKI - Pariz

Branko Ve Poljanski - Čovek pomerenog oka