zdravo

živjo, zdravo, kako ste kaj? lep pozdrav, vaš drug, ki si je omislišl še en drug blog!

Dnevni glasnik: Zenitizam: uskrsnuće neželjenog djeteta hrvatske književnosti 20. stoljeća

Dnevni glasnik: Zenitizam: uskrsnuće neželjenog djeteta hrvatske književnosti 20. stoljeća

žalibog skinuše uskrsnuće što se shvata kao nepravo uskrsnuće dnevnog glasnika.

V parku A. Čebular Zenit 15

A. Čebular - Černomelj

Rido Pajek – advokat

Fira Repek – guvernanta

Rido Pajek: trebuhoborba vleči v glavi – prevračati 30 ulic mačeka loviti garderoba med klobuki.

Fira Repek: Z velikim programom?

Rido Pajek: Da, krava bezljati preko mene – pahniti cestni jarek pasti. Novo: kako fižol sejati da češnje izrastu hvala bogu še dva čika v žepu (naredi cigareto).

Fira Repek: Bomboni bomboni bomboni …

Najnovejša moda: rdeče – zeleno

glaseee – sandali

lakasti – lasje

presičke voditi na vrvi šetati z njimi po parkih v PARMI izdelovati prašek glavobolni kosti obirati boli boli …

Rido Pajek: Polahko polahko polahko uze popravljatikolešček ostati možgani logičneje

Fira Repek: logika pokopati zapečatiti hiperlogika uničiti NE razumete me – TEPEC cvetlice v cvetličnjaku brati iztegati noge kosmate na divanu zajahati solnce novootvorjena pošta drndati Černomelj LOGATEC svečni

Rido Pajek: Looo… - huuuuu glava odpirati: razumeti u strah polaščati polaščati strah sove sove strah lase ježiti kavarna kavopiti piti kavo čitati časopisi preje nič bati leteti leteti leteti pasti vstati dihati klicati sedeti kaditi cigareto.

Fira Repek: Ojoja oj vi stopite mi na kurjo oko

Rido Pajek: divni razgled gnojišče mlaka gnili panju

smrdleči zrak

Fira Repek: ah oko oko

Rido Pajek: pardon gospodična! (ji gledati pod noge potem v oči) kaj krastača kamen poleno žemlja motne očali zdravnik vam dati recept za druge.

Fira Repek: predstava 38

Rido Pajek: iti bliskati muditi frak polikati pravočasno uro pognati godbo odpovedati pijanec opotekati cilinder zakrpati sama iti

Fira Repek: kost glista štriga trska vagabund ti …

Rido Pajek: (sam sebi:) lahkonoč leščerba –

Fira Repek: jaz na cedilu ostati

zastor

Skiti Aleksandra Bloka iz Zenita 3

Скифы

Мильоны — вас. Нас — тьмы, и тьмы, и тьмы.
Попробуйте, сразитесь с нами!
Да, скифы — мы! Да, азиаты — мы,
С раскосыми и жадными очами!

Для вас — века, для нас — единый час.
Мы, как послушные холопы,
Держали щит меж двух враждебных рас
Монголов и Европы!

Века, века ваш старый горн ковал
И заглушал грома́ лавины,
И дикой сказкой был для вас провал
И Лиссабона, и Мессины!

Вы сотни лет глядели на Восток,
Копя и плавя наши перлы,
И вы, глумясь, считали только срок,
Когда наставить пушек жерла!

Вот — срок настал. Крылами бьет беда,
И каждый день обиды множит,
И день придет — не будет и следа
От ваших Пестумов, быть может!

О старый мир! Пока ты не погиб,
Пока томишься мукой сладкой,
Остановись, премудрый, как Эдип,
Пред Сфинксом с древнею загадкой!

Россия — Сфинкс! Ликуя и скорбя,
И обливаясь черной кровью,
Она глядит, глядит, глядит в тебя
И с ненавистью, и с любовью!..

Да, так любить, как любит наша кровь,
Никто из вас давно не любит!
Забыли вы, что в мире есть любовь,
Которая и жжет, и губит!

Мы любим всё — и жар холодных числ,
И дар божественных видений,
Нам внятно всё — и острый галльский смысл,
И сумрачный германский гений…

Мы помним всё — парижских улиц ад,
И венецьянские прохлады,
Лимонных рощ далекий аромат,
И Кельна дымные громады…

Мы любим плоть — и вкус ее, и цвет,
И душный, смертный плоти запах…
Виновны ль мы, коль хрустнет ваш скелет
В тяжелых, нежных наших лапах?

Привыкли мы, хватая под уздцы
Играющих коней ретивых,
Ломать коням тяжелые крестцы,
И усмирять рабынь строптивых…

Придите к нам! От ужасов войны
Придите в мирные объятья!
Пока не поздно — старый меч в ножны,
Товарищи! Мы станем — братья!

А если нет — нам нечего терять,
И нам доступно вероломство!
Века, века — вас будет проклинать
Больное позднее потомство!

Мы широко по дебрям и лесам
Перед Европою пригожей
Расступимся! Мы обернемся к вам
Своею азиатской рожей!

Идите все, идите на Урал!
Мы очищаем место бою
Стальных машин, где дышит интеграл,
С монгольской дикою ордою!

Но сами мы — отныне вам не щит,
Отныне в бой не вступим сами,
Мы поглядим, как смертный бой кипит,
Своими узкими глазами.

Не сдвинемся, когда свирепый гунн
В карманах трупов будет шарить,
Жечь города, и в церковь гнать табун,
И мясо белых братьев жарить!..

В последний раз — опомнись, старый мир!
На братский пир труда и мира,
В последний раз на светлый братский пир
Сзывает варварская лира!

kontraidiotikon

kontraidiotikon

Ve POLJANSKI

Kobasice su emocija — Pečenka je utopija za gladne

Ruse na Volgi — Automobili otkrivaju pustinje –

Pustinje će pasti po njujorškim neboderima — Fa-

vorizovani će skočiti u svoje crevo.

Ulice lete u ludnice — Ludnice lete u Čaplinovo oko

— Topovi urlaju rođenje luđaka — Gde kopaš zlato

iskopaćeš đubre — Baklje su oči očajnika —

Mudrost je bludnica

Nebo je ludnica

Svet je klanica

Idiot se smeje geniju — Budno je oko opservatorija —

Sejzmograf pokazuje

PROPAST DOLAZI

Propast tutnji sa istoka — Jeli luđak lud? — Jeli

mudrac mudar? — Jeli kopito konjski mozak? —

Jeli svilena čarapa duša ženina? — Jeli katedra pre-

daje profesoru ili profesor đacima? — Tko je pro-

fesor profesora? — Jesu li države organizacije glu-

pana? — Jesu li glupani dželati mudraca? —

»Kako nam je duša rutava

Kako nam je savest gubava

Kako nam je oko slepo

Kako nam je delo lepo«

Tako pevaju bivši carevi — Tako pevaju zlikovci —

Tako pevaju pseta — Tako pevaju kardinali — Svet

je labirintna kasarna — Kasarna je grobnica — Mon-

dura je sarkofag — Živi su mrtvaci u svetu — Mrtvi

su svetovi u vaseljenoj — Vaseljena je tamnica sve-

tova — Tamnice su očaj lavova — Lavovi su želja

pustinje.

* * *

Zar je lopata simbol vremena? — Zar je vreme samo

danas? — Bedno je misliti da je vreme mirno jezero!

— Vreme ide — Vreme je putnik — Putnik je

prorok — Prorok je patnik — Patnici su pravednici

— Pravednici fanatici — Fanatici su organizacija za

ultraradikalnu- pobedu mršavih nad armijom debelih.

***

U kabaretu vrisak — Vrisak je akt veselja — Veselje

veselo urliče kao zdravi majmuni — Tko je majmun

mora biti obešen o prvi klin — Vreme je posve ne-

majmunsko — 1923. godina posle rođenja tata Bu-

dinog nožnog palca — Treba se ozbiljno smejati —

Teško je biti mudro veseo — Neka budu razapeti svi

tatovi iz Indije —

***

Magarac ima duga ušesa. Dobro razvijeni organi za

slušanje — Čuj magarče! Kako su postala tvoja le-

gendarna ušesa? — Pitanje.

Odgovor:

Šaptali su bednici — nisi čuo.

Stenjali su bednici — nisi čuo

Govorili su bednici — nisi čuo

Vikali su bednici — nisi čuo

Urlali su bednici — nisi čuo

Bednici su pojeli krematorij. Magarče! Ti si ostao

gluh. Došli su pravednici. Grunuli su te u rebra.

Rekao si: I—A

Vukli su te za ušesa — Rekao si: I—A

Danas imaš duga ušesa — Sutra dolaze patnici. Išču-

paće ti ušesa — Utaknuće ti ražanj u ždrelo i živa te

ispeći —

I—A

Tko neće da bude proglašen magarcem, neka prestane

biti magarac!

Tko neće ražanj kroz grkljan, neka prestane biti

magarac!

Tko neće da bude živ pečen na ražnju, neka se odreče

religije I—A religije

Oni dolaze — Nose ražanj — Dogodiće se — Reči

će postati junaci — Pesme će postati brigade —

Knjige će postati vojska — Vojska će postati oganj

— Oganj će sažeći žuč i gradove — Oganj će sažeći

kičme i mozgove — Oganj će sažeći kičme i mozgove

— Oganj će sažeći vatre i mostove — Oganj će sa-

žeći »manicure et pedicure« salone — Oganj će

sažeći kuloare tajne diplomacije — Oganj će sažeći

bordele Vatikan i Morganovu palatu — Oganj će

sažeći sve, samo će ostati oštra vertikala —

***

Šešir, vaš glavobran govori:

»Skini me gospodine miljarderu sa glave i gvozdenim

šljemom pokri glavu svoju, jer prostreliće lubanju

tvoju —

Skini me sa glave svoje gospodine ministre i pokri je

kupolom svetoga Petra u Rimu — razmrskaće glavu

tvoju — Skini me sa glave svoje građanine debeli i

pepelom pospi glavu svoju — krvlju će biti krštena

glupost tvoja« —

Šešir, vaš glavobran tako govoraše.

***

Turpijom se bruse tupe pile.

Turpijom se bruse tupi mozgovi.

Turpijom se bodu kraljice idiota pod sedmo rebro.

Ne moli se bogu svome gospodu, jer tvoj bog je no-

torna budala.

Ubij! (Telo ne ulazi u obzir!)

Pazi čime pucaš i koga gađaš!

Ukradi! (Novac ne ulazi u obzir!)

Pazi, da ruka tvoja ukrade iz duše tvoje automobil,

pa da od njega sagradiš kuću jednom beskućniku —

Ako si ukrao samo jednome od onih debelih, obrijao

si dušu svoju.

Ljubomir Micić - Radiola na Balkanu

Nova lepota: radiotelefoni
Nova kultura: tužno oko vanumne ludnice
Uskliknimo kroz kanale mučenih života: radiola

Lepota – lopata – lopta

Lepota nije samo lopata
Lopta nije više naša sudbina
Lepota i lopata je sudbina novih pesnika
A večnost
Večnost je gola lopta i kubura.

Neznana Litavko ubijena Ana Uzupajte
Amerikanac je svirep na Balkanu
Brutalna je dedovska krv sa divljeg zapada
Kuršum je istina
Balkanski čovek je mučenik u Kaliforniji.

Branko Ve Poljanski - U tebe su divne oči Lucija

Preko slomljenih prečnika
U krugu života naših
Danas sam preskočio sve
Osetih ludu i tvrdu ovu zemlju
Na kojoj igram od bezumnih jutara
Do suludih večeri
Podignem oči: tražim neko ljudsko lice
Iskrivi se moj ponosni lik
Sagnem glavu i mislim
Revo
Revo
Revo
U tebe su divne oči Lucija
Za početak ni svrševak neznam
Kada će popucati rubovi horizonta
Makar jednim okom zavirićemo u pakao barikada
O divni moji dani dečaštva
Kada mi je jedini tiranin bio moj otac
I majka moja
Bandere pod prozorima u noćima bruje
Časovnik u ruci mojoj pred ogledalom
Otkriva moju budućnost
Zar ni svoje drage neću zagrliti nožem pod levu sisu
Da joj vidim srce kojim ona bole
Mene krvavoga proletera.

Pesme V. Poljanskoga (Zenit br. 12)

PESME V. POLJANSKOGA

Laso materi božjoj oko vrata

Ne bojte se jastrebovi

još ima pilića!

Crvena krv im kao ruža cveta.

(Slast je piti krv.)

Što se koga tiče

epilepsija grč samrtni

bolesnh bednika?

Mi ne možemo biti otaca svojih

oci!

Mati božja

upravo je nastupila u City-Bar.

Jojojoooj

da znate koliko će biti novoređenih

Hristova

koji će imati hereditarni sifilis.

Ljudi! Vi skoro već ne ćete znati

tko je kome bog.

Ne bojte se kopci!

Vaš parabolski skok ispod užarene sise sveta

biće ubod kljunova

u izbuljene oči krepane kokoši

kulture stare.

Crkni ćoravo kvočko

ne priznajem te božjom materom!

Elipse kobaca gore pod sisom sveta

Laso su za tvoj vrat,

jer

bogami je dosta sediti dvadeset vekova

na smrdljivim jajima.

Lepota konja i kraljice Zite

Mozak rađa crne mačke

Čoveka mrzim

Čoveka volem

: nadasve mi je drag

FIJAKERSKI KONJ.

Fijaker crni mrtvački sanduk

(Non simbolismus!)

čeka putnike.

Fenjer gori

osvetljuje stražnjicu konja

: lepa je u ovome času

od obraza ministra predsjednika

u lica kraljice Zite.

U svima fenjerima gori moj

ja

!

Virgil Poljanski - Ekspres-Groblje

Ekspres-Groblje

Novela jedne noći

Virgil Poljanski – Prag

Za dušu H. Friedländer

I. Jedno je zeleno preskočilo oko

na drugu stranu

ko leteća zvezda

Jedno je metalno zazvečalo zvono

kratko i muklo

ko da je puklo

Svirale vrisnuše

friiiii frifrifri

traaaaatratratra

zablejao rog

Pppppšššššššššššštah

tah-tat tah-tah tah-tah

tahtahtahtahtahtahtah...

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Muzika za kosti).

II. Jurnuše u noć sargovi crni

tužni se venci po njima pletu

gustoga dima

zablestaše u noć pendžeri žuti

ko plameni spomenici

- - - - - - - - - - - - - - - - - -

Voz je brzo ekspres-groblje

koje na dno noći juri.

III. U železnom teškom sargu

crnoga vagona

tebe

progutaše gladne daljine

zahorizontalnih sfera.

Mene

pusta cesta čeka

usamljenost

gladne ulice

i strava

Osećaj me sviju stvari

booooooooooolliiiiiiiiiiii

IV. Cestom pustom

idem tužno

polagano

u osamu idiotskog grada

ko sa groblja

žalostan.

Linije se moga lica krive

u ludilu bola

- - - - - - - - - - - - - - - - - -

ko --- ra --- cam

ko --- ra --- cam

i kucanje srca gušim – brojim.

V. Stojim

kuća

soba u njoj preprazna

prepusta

tebe neeeeeemaaaaaaaaa

svu su stvari zgrčene i škripe.

Samo iza teških modrih zavesa

jedna crna sena pleše

iznad sviju stvari

a časovnik stari

otplakuje minute

u vreme.

VI. Okno

ko slepčevo oko

u večnost mraka zuri.

Ja nepomičan

iz dalekih osluškujem daljina

kako tvoja mala ruka

kroz modrine mraka šumi

ko zastava bela

u pozdrav

Meni.

VII. Oči moje

ukočene

u daleke mračne stene noći

pilje

pilje

pilje

Prizvuk:

huuuuuuuuuhuhuhuhuhu

tahtahtahtahtahtahtahtah

- - - - - - - - - - - - - - - - -

Groblje

- - - - - - - - - - - - - - - - - -

pesem iz Zenita s poetičnimi zatipki

Valentin Parnah, Pariž

Ejfeleva bašnja

Press gidravličeskij v noči medno-betonoj

800 tonn

16 ryčagov orudujut kollonu

I rebr uklon

Skrešenija, skrežety i skrjob

Tormazov, steržnej, skrep, stropil

Skrep prutjev, skob, rešetok, rebr

Šmil, rez i griz i pel

Opora i vesy vyzžat 4 pressa

Dvižen vyverennyh mer

Gruz razrešaetsja v davlenii otvesa

3 ½ atmosfer

Protiv napora neukljužago

Rež' profilem koljuč ryžim!

Železo – Kruževo!

Kruži

Izobretatelej mozg nad Parižem!

Stan' elegantnoj hudoby!

Bit' nakonečnikom udalym

Stojat' ottočennym šandalom

Železnyj hobot na dyby!

Iz. Vnutr'. Carapal. Kran. Vzygrav.

Ston. Radio. Blok. Bolt. Šarlo.

Bezprovoločnyj telegraf.

Anemometr. Sverlit'. Prožglo.

Mužskoj, kak Biblija. Razšij. Meteora.

Prolit skvoz ošaleloj sluh.

Vot telo hrupkoe proroka i tancora.

Vmestivšee ogromnyj duh!

Virgil Poljanski - Kod Frizera

Kod Frizera

Obraza moga odraz

U

zrcalu

proklinje sebe

I

svet

Na toaletnom sedalu

mirujem

u drugom odelenju

neka prostitutka priča

O

lepoti svoje žute obojene kose

Električni aparat zvrnda

brrrrrrrrrrr

I

vetri joj kosu

A

ura na prljavom zidu

sekunde kvrca

kvrc-kvrc kvrc-kvrc

kvrc-kvrc

I

vreme nekamo nosi

s onu stranu našeg pojma

Žute električne zrake

po stvarim gmize

Mojim mozgom

psihologija

tihu misaonu pesmu

svira

svirrrrrrrrrrrra.

AEROPLAN BEZ MOTORA

Branko Ve POLJANSKI: U tebe su divne oči Lucija

Preko slomljenih prečnika
U krugu života naših
Danas sam preskočio sve
Osetih ludu i tvrdu ovu zemlju
Na kojoj igram od bezumnih jutara
Do suludih večeri
Podignem oči: tražim neko ljudsko lice
Iskrivi se moj ponosni lik
Sagnem glavu i mislim
Revo
Revo
Revo
U tebe su divne oči Lucija
Za početak ni svrševak neznam
Kada će popucati rubovi horizonta
Makar jednim okom zavirićemo u pakao barikada
O divni moji dani dečaštva
Kada mi je jedini tiranin bio moj otac
I majka moja
Bandere pod prozorima u noćima bruje
Časovnik u ruci mojoj pred ogledalom
Otkriva moju budućnost.
Zar ni svoje drage neću zagrliti nožem pod levu sisu
Da joj vidim srce kojim ona vole
Mene krvavoga proletera.

Branko Ve POLJANSKI - Pariz

Branko Ve Poljanski - Čovek pomerenog oka

Čestitke ob 5. obletnici izhajanja Zenita

Lioubomir Mitzitch
Dem tapferen Streiter im Kampf gegen die "Kultur" herzliche Wünsche für das kommende Jahrfünft.

Herwarth WALDEN - Berlin

Jubilej "Zenita" je najboljši dokaz, da ga vodite po pravi poti k zbližanju in pomlajenju intelektualne Evrope. Čestitam!

Veno PILON - Paris

Manifest varvarima duha i misli na svim kontinentima

Uraaaa varvari!
Uraaaa zenitisti!
Pune su nam ruke posla u borbi sa dželatskom kulturom.
I suviše mnogo himna ispevano je u slavu otmenim vešalima evropskog nazovi-kontinenta.
Mi škrgućemo zubima za gvozdenim giterima kužne slobode. Dosta nam je blata kriumčarske kulture i kradene civilizacije. Dosta!
Mi urličemo iz prastare kolevke kulture. Mi sa Balkana urličemo: antikultura!..... antievropa!....
Mi hoćemo da se ljudski osvetimo: oko za oko, zub za zub! Mi se borimo danas sa buntovnim pesmama, jer naša je profesija buntovnik-pesnik, antikulturni ajduk-komita. Da, komite smo u borbi za emancipaciju od kulturnog ropstva, od kulturne tiranije. I samo oni su veliki, koji se nalaze u veličanstvenoj borbi: za osnovno oslobođenje. Samo oni pesnici su savremeni i veliki, čiji su stihovi krikovi antikulturnog binta i antikulturne revolucije. Jer potpuno oslobođenje od umišljene kulturnosti, osnovno je oslobođenje ljudi.
Gospođo Evropo! Mi vam pljujemo pod pogani jezik i pod čirave tabec-tabane. Mi bacamo bombe naših pesama u tvoja nakazna evropska nebesa. Mi topovima naših novih ideja gađamo u zenit svilene buržoazije. U zenit, a ne u imaginarni pupak božji, jedini simbol svih evropskih genija.
I ako je ovde reč o topovima i bombama - - na stranu politika - - dole Evropa - dole ratovi! Mi mrzimo tu krastavu žabu politiku, pošto nam nije svojstveno, da budemo trgovci - - ni belim ni crnim robljem. Buntovna pesma je naše vreme i naša rabota.

Uraaaa varvari!
Uraaaa zenitisti!
Mi smo drugovi svih varvarskih pesnika na svim kontinentima. Braćo kontinenti, braćo divni varvari - - umnožite naše tecne redove. Pružite nam svoje čiste ruke iznad zahrđalih žica kulture, iznad bodljikavih granica ljudožderske civilizacije. Stvorimo jednu zajedničku, varvarsku pesnicu duha, da razmrskamo vodenu lobanju naše stoletnje maćije, maćije Evrope. Videćete: umesto čistih misli ljubavi, prokuljaće poplava prljavih ideja o večitoj mržnji i robovanju.

Mi psujemo kulturu na sva usta - - zar ne!? Ta, od glave riba smrdi - - smrdljiva ajkula Evropa! Zato, u ime varvarske čistote i iskonske varvarske ljubavi, mi hoćemo da zderemo masku svima lažima svirepog humanizma. Mi nećemo više da budemo pretvorni hrišćani. Zlotvorno hrišćanstvo je zabluda u krvi, koju vekovima loču idioti i puzavci. Hristos je bio velik samo kao čovek-mučenik. Kao mislilac, Hristos je plagijator. Šta da se kaže onda o njegovim sledbenicima koji su plaćenici svake buržoazije?...
U ime novog tvoračkog varvarstva, dole antiljudsko hrišćanstvo! Dole hrišćanski nihilizam! Dole hrišćanska patologija čija je sadržina blesavi cinizam i krvava šminka.
U ime barbarogenija, živelo novo-kulturno varvarstvo, čija je sadržina nezavisno čovečanstvo. Jer, barbarogenije nov je čovek, naoružan bombama varvarskog duha i vatrometom varvarskih čistih osećanja. Barbarogenije, odredio je da Balkan bude most za prelaz varvarskih legija novoga duha. Barbarogenije, zapovedio je šestom kontinentu Balkanu, da bude avangarda novih varvarskih oplođenja. U ime toga barbarogenija i njegovog duha zenitizma - mi smo danas varvari kulture - mi smo danas varvari civilizacije. To je balkanizacija Evrope!

Uraaaa varvari!
Uraaaa zenitisti!
Mi ne damo više, da se seku naši trupovi - - u ime imperializma civilizacije. Mi ne damo više, da se pljačkaju naši duhovi - - u ime invalidske kulture. Oduvek, samo naplećima varvara počiva stara in savremena kultura. Oduvek, samo naplećima varvara počiva stara in savremena civilizacija. A Evropa, ta kreštava stara hijena, prekopava naše ajdučke grobove uzduž i popreko. Evropa je nadživela našu mladostkoju nam je silom otela, i spravila nas polužive u rasejane grobove. Evropa, koja sliuje naš mozak, zarobila je naše svetle umove svojom pornografskom kulturom. A na grobovima naših ajdučkih predaka besramno diže suknju, do iznad trbuha - na grobovima divnih varvara, Evropa igra džac, fokstrot i šimi. Brrrr...
Mi ne sanjamo. Mi nemamo vremena da sanjamo, jer grčevi evropske kulture su smrtonosni. Nema snova gde su grčevi gospodari! Mi ogorčeni uvredama i nepravdama, želimo, da pročistimo otrovni vazduh kapitalističkog i profanog stoleća. Mi strasno želimo, da u nov život unesemo varvarski duh zenitizma - - u sve oblasti nezavisne misli, u sve oblasti oslobođenog duha - - u svaki nerv novog umetničkog stvaranja. Čujte drugovi! Posle pet godina rada i ovakve naše borbe, šaljem nov zenitistički pozdrav i manifest svima varvarima duha i misli. Ajdemo ujedinjeni, dauništimo sve šugave umetnosti: u ime zenitizma! Borimo se udruženi, da razorimo sve kilave filozofije: i u ime zenitosofije! Jer, varvarski zenitizam kao totalizator novoga života, i vaše je kolevka buduće velike pobede. Organizacija novoga duha mora da bude uvedena u život. To hoće zenitizam. A varvari su neiscrpiv izvor čistote duha, varvari su prebogati u svom nesebičnom davanju.
Zenitizam je prvi razvio zastavu varvarstva: u borbi za emancipaciju i pročišćenje od kulture. Zenitizam nije više škola. Zenitizam je varvarska revolucija duha, varvarska revolucija misli, varvarska revolucija svih osećanja. Mi smo u ljutoj borbi prešli velik i naporan put: od kulturnog individualizma do varvarskog kolektivizma. Mi zenitisti ajduci smo u prašumi kulture i komite u džungli civilizacije: za novo varvarsko doba života! Sve drugo je vašar evropske paralize i politike. Sve drugo je đubre evropske književnosti u umetnosti. Sve drugo je romantika in sifilis-kultura.
Ruke u vis antivarvari!
Ruke u vis antizenitisti!

- Beograd -
25. oktobra 1925.

Ljubomir Micić - Beograd

Ljubomir Micić: bim bam bom

bim bam bom







Sa crvenih krovova ljubavi
Slobodnih kula prvih spratova do neba
U sve kontinente proleterima pesmu uz pozdrav mojih očiju
UMESTO BAČENIH BOMBI PROLIVENE SUZE
Zmije su moje suze
Drugovi začovečanskih buna i nebeske krvi
Nebo je zelena trava
Nebo vrišti u pustinji hrišćanskog Vaskrsa
Zemljo ti majmunska planeto sa rogovima bogova upamti
Danas sve fabrike duša naših trube krik do krika
Sirene vriska odjekuju sa vrhova crvenih kopalja novoga duha

Sve ulice prljave teku kao utrobe evropskog kapitala
U našim gradovima mesto čovečanskih miliona
Tramvaji putuju kao zastave crveni
Projure gonjeni smrtonosnom strujom elektrorevolucije
Blatom je okićena buržoazija
Buržoazija šeta bogatim parkovima zlatnoga teleta
I sprema se da pijankom proslavi Vaskrs onaga Hristosa
Koga je pred toliko godina sladostrasno raspela

Samo crni psi nose čistu ljubav u očima
Automobili besne mašine na četiri gumena krila
Pronose ljudoždere
Sigurno će i danas da pogaze nekoliko sumornih pešaka
Na Balkanu je pešak još uvek jedini čovek
Pešaci - zenitisti - pesnici - proleteri stradajte
I znajte: sloboda je kukavica na truloj grani Evrope zaspala

Eno radiokrstače naše antene i snopovi popljuvanih ideala
Uz plave sise Avale luduju
Okovani lancima slobode moje nacije varvarske
Zaslugom četnika invalida i komita
Borci ovenčani slavom kao plašila strče
Na vetrovima berzansko-političkih spekulacija

Ortopedija je za ljude dosmrtna nagrada u krilu ratova
Proteza je najsjajnija kolajna svih pobeda koje su uvek porazi
Nad bokorima ljudskih nesreća i vešala blistaju

narodne banke
narodne trgovine
narodne politike
narodne umetnosti
narodne korupcije

U našim grudima cvetaju kuršumska opela

Dok noktima kostura po brdima buntovne misli zvonimo
Dok zahrđalom kamom češu se prokleta stoleća
Po prljavoj zadnjici srpskoga Rima
Iz mrkih pećina naših besnih lobanja
Urliču janičari revolucije
Za novo čovečanstvu sve u kovitlac.

Beograd 1. maja 1926.

Ljubomir MICIĆ - Beograd.