Virgil Poljanski - Ekspres-Groblje

Ekspres-Groblje

Novela jedne noći

Virgil Poljanski – Prag

Za dušu H. Friedländer

I. Jedno je zeleno preskočilo oko

na drugu stranu

ko leteća zvezda

Jedno je metalno zazvečalo zvono

kratko i muklo

ko da je puklo

Svirale vrisnuše

friiiii frifrifri

traaaaatratratra

zablejao rog

Pppppšššššššššššštah

tah-tat tah-tah tah-tah

tahtahtahtahtahtahtah...

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Muzika za kosti).

II. Jurnuše u noć sargovi crni

tužni se venci po njima pletu

gustoga dima

zablestaše u noć pendžeri žuti

ko plameni spomenici

- - - - - - - - - - - - - - - - - -

Voz je brzo ekspres-groblje

koje na dno noći juri.

III. U železnom teškom sargu

crnoga vagona

tebe

progutaše gladne daljine

zahorizontalnih sfera.

Mene

pusta cesta čeka

usamljenost

gladne ulice

i strava

Osećaj me sviju stvari

booooooooooolliiiiiiiiiiii

IV. Cestom pustom

idem tužno

polagano

u osamu idiotskog grada

ko sa groblja

žalostan.

Linije se moga lica krive

u ludilu bola

- - - - - - - - - - - - - - - - - -

ko --- ra --- cam

ko --- ra --- cam

i kucanje srca gušim – brojim.

V. Stojim

kuća

soba u njoj preprazna

prepusta

tebe neeeeeemaaaaaaaaa

svu su stvari zgrčene i škripe.

Samo iza teških modrih zavesa

jedna crna sena pleše

iznad sviju stvari

a časovnik stari

otplakuje minute

u vreme.

VI. Okno

ko slepčevo oko

u večnost mraka zuri.

Ja nepomičan

iz dalekih osluškujem daljina

kako tvoja mala ruka

kroz modrine mraka šumi

ko zastava bela

u pozdrav

Meni.

VII. Oči moje

ukočene

u daleke mračne stene noći

pilje

pilje

pilje

Prizvuk:

huuuuuuuuuhuhuhuhuhu

tahtahtahtahtahtahtahtah

- - - - - - - - - - - - - - - - -

Groblje

- - - - - - - - - - - - - - - - - -